ALEKSANDAR COTRIC: GENOCID NE ZABORAVLJAMO
20. april 2015. 13:30
Pre sto godina poèinjen je prvi genocid u dvadesetom veku, iako tada
meðunarodno pravo nije poznavalo ni pojam genocid
PRE sto godina poèinjen je prvi genocid u dvadesetom veku, iako tada
meðunarodno pravo nije poznavalo ni pojam genocid. U seriji zloèina
od 1915. do 1923, oko dva miliona Jermena je deportovano iz svojih
domova, a stotine hiljada nevinih mu¹karaca, ¾ena i dece su ubijene,
po jermenskim izvorima èak i milion i po. Na taj naèin, Jermeni su
etnièki uklonjeni sa teritorije na kojoj su ¾iveli du¾e od dve i po
hiljade godina.
Kampanja sistematskog uni¹tenja Jermena na tlu tada¹njeg Osmanskog
carstva poèela je 24. aprila 1915, kada su vlasti u Carigradu uhapsile
nekoliko hiljada jermenskih intelektualaca, sve¹tenika i uglednih
javnih delatnika.
Toga dana, ove godine, u glavnom gradu Jermenije Jerevanu, biæe odr¾an
Globalni forum nazvan “Protiv zloèina genocida”. Pozvan sam da u ime
Skup¹tine Srbije prisustvujem ovim ceremonijama i govorim na temu
“Parlamentarci protiv zloèina genocida”.
Povodom stote godi¹njice od ovog magnum crimen-a (velikog zloèina),
parlamenti 23 zemlje Evrope usvojile su deklaracije osude genocida
nad jermenskim narodom. Evropski parlament je 15. aprila usvojio i
Deklaraciju kojom je i Turska pozvana da prizna genocid nad Jermenima.
Veæina relevantnih meðunarodnih organizacija priznaje masakr nad
Jermenima za genocid.
I srpski narod bio je ¾rtva genocida poèinjenog od nacistièkih
usta¹kih vlasti u Drugom svetskom ratu na teritoriji NDH od 1941. do
1945. godine. Stotine hiljada Srba ubijeno je na podruèju koje
je kontrolisao usta¹ki re¾im, a sramno je da posleratne vlasti
komunistièke Jugoslavije nikada nisu priznale taj genocid niti su,
èak, popisale imena ¾rtava.
Veliki zloèin nad Jermenima vlasti Otomanskog carstva, koje je, u
Velikom ratu bilo na strani Nemaèke i Austrougarske, sprovodile su i
“mar¹evima smrti” kroz sirijsku pustinju, tokom kojih su mnogi ljudi
umirali od ¾eði, gladi i iscrpljenosti. Izvr¹en je i svojevrsni genocid
i nad kulturnom ba¹tinom jermenskog naroda, jer je, prema jermenskim
izvorima, uni¹teno 66 gradova, 25.000 naselja, 2.350 hri¹æanskih
crkava i oko 1.500 ¹kola.
Zbog sistematskog skrivanja èinjenica o pomoru Jermena, nije se
dovoljno znalo u decenijama koje su sledile. To je poslu¾ilo Adolfu
Hitleru da posle masakra koje su nacisti poèinili nad Poljacima i
Jevrejima 1939. izjavi: “Ko se jo¹ seæa zloèina nad Jermenima?”
Smatram da je stogodi¹njica velikog zloèina nad Jermenima i prilika
za normalizaciju diplomatskih odnosa izmeðu Jermenije i Turske,
otvaranje granice i utiranje puta za nove odnose Jermena i Turaka.
Autor je predsednik Poslanièke grupe prijateljstva sa Jermenijom.
From: Emil Lazarian | Ararat NewsPress
Disclaimer: This article was contributed and translated into English by Emil Lazarian. While we strive for quality, the views and accuracy of the content remain the responsibility of the contributor. Please verify all facts independently before reposting or citing.
Direct link to this article: https://www.armenianclub.com/2015/04/20/aleksandar-cotric-genocid-ne-zaboravljamo/
